INterview ★ Zoran Petrović

••••••• ★ Zoran Petrović ★ •••••••••

••••••••••• ★ INterview ★ ••••••••••••

1. Za one koji ne znaju, recite nam par crtica o sebi.

Ovde mi je najprikladnije bilo staviti novu, dopunjenu verziju biografije koja inače ide u novijim
izdanjima mojih knjiga.

Ona glasi ovako:

Zoran Petrović, diplomirani master psiholog, muzičar i pisac, rođen je 1968. godine u Beogradu.
U periodu od 1984. do 1986. aktivno se bavio muzikom kao vokalni solista grupe “Bukowski band”, a od 1987. do 1990. kao vokal projekta “Psihokratija”, kada ostvaruje kontakt sa nekim stranim i mnogim domaćim imenima iz sveta muzike. Sredinom devedesetih počinje da radi u
kompaniji 3DO iz Kalifornije, kao jedan od game mastera, pod nadimkom Bard Legend, na jednoj od prvih online multiplayer fantasy igara – Meridian 59. Pored gaminga, kojim se kao hobijem bavi i danas, bavio se i advertajzingom, kompjuterskim 2D i 3D dizajnom, animacijama i TV reklamom. Nešto kasnije, posvećuje se svojoj prvoj ljubavi, psihologiji, i to u oblastima: psihologija ličnosti,
kriminalni profajling i serijski počinioci teških krivičnih dela. U saradnji sa pionirima profajlinga u FBI, odeljenja BAU, i domaćim ekspertima Univerziteta u Beogradu, piše naučni rad pod nazivom “Bihejvioralni profajling i mogućnost primene FBI tipologije silovatelja u službi istražnog postupka i prevencije na teritoriji Srbije”. Na književnoj sceni pojavljuje se zahvaljujući Ljubavi, i to 2009. sa svojom prvom zbirkom ljubavne poezije “Ženi koju volim”, a već sledeće izdaje i drugu, pod naslovom “Hvala što postojiš”. Njegov prvi roman, “Bulevar greha”, izašao je iz štampe 2016. godine, a 2017. izlazi njegov drugi roman “Praznik Zveri – Žeteoci” koji predstavlja prvi iz istoimene sage. Druga knjiga sage, “Praznik zveri – Grehovi alijanse”, izašla je u junu 2017, a tokom 2018. očekuje se treći nastavak. Sagu Praznik zveri, autor Zoran Petrović predstavlja nam njegovim terminom open world fantasy saga, kojim se, pre svega, ne vezuje za okvire popularnih trilogija. Njegove priče nalaze se u zbirkama folklorne, epske, naučne fantastike i horora: Čuvari zlatnog runa, U vrzinom kolu, Marsonic, Nešto diše u mojoj torti, Refesticon 2018 – Trium Reginarum, i drugim... Više o autoru i njegovom radu možete naći na Instagram i Facebook stranicama njegovih romana.

2. Da li pišete nešto što znate da je trenutno popularno ili pišete za svoju dušu, pa kome se
svidi-svidi?

Mislim da se ta izreka pripisuje Mark Tvenu, a ona glasi – Piši ono što znaš. Za sada se uglavnom time i rukovodim. Do sada sam pisao o ljubavi i kriminologiji, i pisao sam multižanrovsku fantastiku. To bi otprilike bile teme za koje zaista mogu reći da ih poznajem i za sada ću se njih i držati. Počeo sam sa ljubavnim pesmama koje sam pisao devojci u koju sam bio zaljubljen, onda je došao roman koji sam pisao pre svega za sebe i upravo taj trend i usvojio. Rekao sam više puta, a ponoviću i ovde – svoje pisanje poklanjam sebi, a svoje knjige poklanjam čitaocima.

3. Gdje sve možemo uživati u vašem pisanom djelu? Na kojim platformama? Imate li facebook stranicu? Web stranicu? Blog? Wattpad profil?

Odlomke romana možete pročitati na stranici izdavača, www.otvorenaknjiga.rs , kao i na Facebook i Instagram stranicama mojih romana – Bulevar greha i prva tri dela multižanrovske fantasy sage Praznik zveri. Web stranica se nalazi na linku:
https://zoranpetrovicauthor.wixsite.com/zoranpetrovic

Takođe pozivam čitaoce da pogledaju reklamne trejlere koje sam radio za svoje knjige uz zvaničnu dozvolu bendova za korišćenje muzičke podloge.

To su Duran Duran, Blutengel,
Pitchfork Project, Nox Arcana i drugi.

https://youtu.be/K4bUsTWQVMM - Bulevar greha

https://youtu.be/wQJoH5F-e54 - PZ 1

https://youtu.be/OxYzSp7R-Gw - PZ 2

https://youtu.be/DzphhmghaYo - PZ 1 i 2 Sajam knjiga Beograd 2017

https://youtu.be/-Wk9x3lQ-wM – PZ 3 Sajam knjiga Beograd 2018

4. Bi li za sebe rekli da stojite čvrsto na zemlji ili ste češće glavom u oblacima?

Kao blizanac u horoskopu, najpre bih rekao da tek ponekad pipnem zemlju.

5. Koji žanr vam je omiljena tema čitanja, a koji vam je omiljeni žanr pisanja?

Moja prva knjiga je urbana ljubavna drama sa elementima trilera, a bila je na neki način auto-psihoterapija, jer je velikim delom autobiografska i opisuje jedan emotivno težak period od dve-tri godine kada sam bio zaljubljen u zauzetu devojku. To mi međutim nije omiljeni žanr čitanja. Najradije čitam klasike, a onda i razne oblike fantastike, trilere itd...

6. Kako dobivate ideje za pisanje?

Kada govorimo o psiho-trilerolikim podlogama i zapletima, s obzirom na to da sam master psiholog sa posebnim interesovanjem za kriminologiju, ideja iz te oblasti ne manjka. Što se tiče fantastike situacija je slična. U drugoj polovini 80ih i tokom 90ih bio sam u kontaktu sa mnogim ljudima koji su se interesovali za razne oblike magije, a često se njome i bavili. Možda zbog toga i insistiram da sve bajalice i magijski napevi u knjigama budu moja kreacija. U tom periodu čuo sam i video mnogo toga što se može opisati kao natprirodno. Takođe sam bio u online komunikaciji sa izuzetno zanimljivom ekipom iz New Yorka i L.A. koji su gotovo doslovce pratili fantasy setting Vampire the Masquarade. Za iskustva iz ovih oblasti trebao bi nam poseban intervju. ;-) Takav background i neprestano interesovanje za fantastiku čine da su mi ideje uvek
na dohvat uma. Treba ih samo staviti na papir.

7. Je li vam teško dočarati dijalog likova?

Moj sistem pisanja je posve čudan. Kada pišem, nalazim se u nekom međuprostoru između mašte i stvarnosti. Stil pisanja mi je pretežno, da ga tako nazovem, filmski. Kada zatvorim oči tačno vidim scenu gde se sve odvija, a onda i čujem likove koji razgovaraju. Onda sve to samo pretočim na ekran.

8. Koji aspekt pisanja vam je najteži?

Da se nadovežem na prethodno pitanje odnosno odgovor. Dijalozi su mi najčešće najlakši jer pišem ono što čujem. Opisi su naprimer malo kompleksniji i zahtevniji, ali i to ne bih mogao nazvati teškim. Najteže je zapravo na dobar način povezati sve što ste zamislili, sve likove, događaje i da ništa ne ostane nedorečeno. Takođe, u trećem delu Praznika zveri – Nezvani gost, najviše vremena oduzela su mi istorijska istraživanja i uklapanja fantastike u stvarne istorijske tokove i događaje, uključujući čitave porodice i loze – Vlad Cepeš, sa ocem i dedom, Mara Branković, Zmaj Ognjeni Vuk, Murat II i Mehmed II Fatih, Janoš Hunjadi i Mateja Korvin i ispreplitati te istorijske ličnosti sa mojim izmaštanim junacima i anti-junacima.

9. Pišete li sa već isplaniranim kosturom radnje ili je vaše pisanje nepredvidljivo? Znate li unaprijed kraj?

Volim da znam kostur radnje. Takođe volim da unapred odredim neki oblik završetka romana.To nikada ne ispadne baš tako, ali o početku i kraju romana uvek razmišljam najviše. U toku pitanja pratim osnovnu postavku, ali veoma često, priča doživi nenadane obrte. Ako se setite one moje malopređašnje priče o tome kako vidim i čujem sve o čemu pišem, onda će vam biti jasno kakvo i koliko je to oduševljenje za mene, kada odjednom čujem glasove koji govore scenu koja mi do pre tren-dva nije bila ni na kraj pameti...

10. Kako izabirete imena likova u vašim knjigama? Imaju li ona neko značenje?

Često su to imena ljudi iz mog okruženja ili ljudi kojima želim da se na neki način zahvalim. Moje
knjige su pune toga. U Prazniku zveri 1, mislim da apsolutno svi likovi nose ime nekoga koga poznajem. Recimo, glavni istražitelj patolog-forenzičar zove se Milutin. što je ime doktora Lalića koji je sarađivao sa mnom na medicinskim aspektima u zapletu romana da bi sve bilo što autentičnije.

11. Koje vas knjige inspiriraju?

Ruski klasici. Najpre Čehov... Dubina predstavljanja međuljudskih odnosa, životnih situacija i ljudskih bića uopšte, kroz lakoću izraza, meni je uvek fascinantna.

12. Kako izgrađujete karaktere svojih likova?

Kroz ljubav. Zvuči kao kliše i jeste kliše, ali ljubav uistinu pokreće svet. Pored toga najviše ih gradim kroz dijaloge i postupke. Pokušavam da ne idem u dugačke unutrašnje monologe i kontemplacije, već se trudim da karakter likova čitalac sam nasluti i oseti kroz ono što naglas govore drugima i kroz njihova dela.

13. Opišite nam svoj kutak gdje nastaju vaše pisane čarolije.

Pored toga što gde god da se zadesim često pišem u telefon SMS-ove sam sebi, bilo da su to podsetnici ili čitavi pasusi, pišem u svom stanu, u radnoj sobi čudnog, duguljastog oblika. Uska je tj. široka koliko i veliki pisaći sto, a sa leve i desne strane su mi tamno i svetloljubičasti zidovi.
Ispred mene je prozor, a ja sam u ogromnoj fotelji.

14. Koji su najveći izazovi i prepreke s kojima ste se, kao neafirmirani pisac, susreli? Je li put do probijanja kao pisca bio dug i trnovit (izazovan) ili vam je sve išlo glatko?

Zbirke poezije izdao sam sam. Bulevar greha takođe. Želeo sam da te poruke ljubavi iznesem u svet što pre i nisam imao živaca da šaljem i čekam odgovor izdavača. Praznik zveri je od starta imao izdavača koji je finansirao čitav projekat. Ja sam samo insistirao da moj čovek i o mom trošku radi korice knjiga, kojima sam, kao uostalom i tekstovima, posvetio posebnu pažnju. Sa druge strane doći do publike je posebno zahtevan proces i na tome mora neprestano da se radi. Prezadovoljan sam uspehom trećeg dela sage Praznik zveri – Nezvani gost na sajmu u Beogradu pre tri meseca i od tada je Instagram stranica neverovatno napredovala. Angažovao sam i neke prijatelje, tako da se advertajzingom mojih knjiga više ne bavim sam.

15. Pišete li i sad nešto? Je li u planu neki novi nastavak prijašnjih knjiga ili nešto sasvim novo?

Postoji nekoliko projekata. Jedan od njih je zbirka priča fantastike sa temama koje do sada nisu toliko obrađivane. Povodom toga okupio sam dvadesetak autora, ali za sada ne mogu reći njihova imena. Takođe postoji još jedan projekat oko koga ne mogu puno pričati, sem da nije u pitanju fantastika. I naravno tu je četvrti deo sage Praznik zveri – Zakon krvoljublja, koji ću se truditi da napišem tokom ove godine.

16. Koji su vam budući planovi?

Pored pisanja, pokrenuo sam projekat pod nazivom Atelje Bulevar. Zamisao je da radimo u svojstvu agenta, tj najbliže spone između pisaca i izdavačkih kuća, odnosno da budemo jedan od najbržih puteva kojim se stiže na književnu scenu. Nudimo lekturu, uredništvo, izradu korica, kontakt sa izdavačima i štamparijama, marketing plan i online prisustvo na društvenim mrežama.

17. Je li vam lakše pisati iz prvog ili trećeg lica?

Zavisi od vrste pripovedanja i mnogih drugih aspekata. Mislim da se podjednako snalazim u oba.
U Nezvanom gostu sam recimo koristio i prvo i treće, i ta smena dala je posebnu dinamiku.

18. Je li vam lakše poistovjetit se sa muškim ili ženskim likovima?

I u čitanju i u pisanju podjednako se poistovećujem sa oba pola. Doduše, verovatno više sa muškim kada je neki unutrašnji glas u pitanju.

Za moje čitaoce i fanove imam samo reči hvale.

Budućim čitaocima poručujem da uvek daju šansu domaćim autorima, odnosno autorima iz regiona. Novim i ne tako novim autorima, želim da kažem da se ne rukovode samo time što imaju dobru ideju. Mnogo važnije je kako će tu ideju preneti čitaocima, pa je shodno tome uvek neophodno imati dobrog, pravog urednika. Verujem da je jasno šta sve podrazumeva ovo - “pravog”...Pišite puno, čitajte još više i budite svoji!

Vaš,
Zoran Petrović

Hvala vam puno na izdvojenom vremenu. Želimo vam puno uspjeha u daljnjem radu.

Intervjuirala: Martina Semitekolo